Privid participacije

Dodemokratski sistemi, postavljeni na religiji i ideologiji, bili su prelazno rešenje. Pojam demokratije će vremenom evoluirati. Verujem da će se društveni sistemi i dalje zvati demokratskim ali priroda odnosa u njima biće značajno promenjena.

Ovde o religiji neću pisati. Ne vidim sebe kao ubeđenog vernika a nikad se nisam trudio ni da izgradim neki ateistički stav. Klerikalizam ne garantuje uključenje širih socijalnih slojeva u vršenje vlasti. Toliko o tome.

Ideologiju vidim kao mobilisanje zbog viših interesa i udaljene koristi koja često nije prvilegija generacije koja sprovodi ideje u realnom životu. Prognozira se značajan napredak u dugom roku a ciljevi su: apsolutna socijalna pravda, kolektivna svojina, raspolaganje sa sredstvima po potrebama. Ovakve ideje mobilišu na odricanja bez potrebe za periodičnom potvrdom rezultata. Ideologije koje zagovaraju ovakve ideje sebe predstavljaju kao konačne istine. Često se ispostavi da su religija i ideologija za sirotinju.

Tekst pred vama je pokušaj da sebi i vama približim tezu da je jako malo konačnih istina i da su mnoge paradigme na koje pristajemo samo suboptimalna rešenja.

Mnogi problemi modernog društva su nerešeni a na snazi su "rešenja" koja svoju potvrdu nalaze u dugom roku. Primeri? Ima ih mnogo. Evolucija života na zemlji ne nudi potvrdu Darvinovih teorija. Mehanizmi selekcije, borbe za opstanak, preživljavanja najspremnijih danas ne stvaraju prelazne oblike. Danas se to ne dešava a postoje problemi i da se nađu oblici prelaznih organizama bez obzira na vremenski period koji se posmatra. Postoje sa druge strane kontrateze teorije. Izuzetno male verovatnoce da neorganska hemija preraste u organizovanu, evolutivno sposobnu organsku hemiju. Postoje oblici života na zemlji koji opstaju i razvijaju se iako njihova konstrukcija, u drugim pojavnim oblicima njihove vrste, nudi rešenja bliže optimalnim, kao kod ajkule čekićarke, koja ima proširenje na prednjem delu tela.Proširenje koje, koliko je za sada poznato, nema nikakvu funkciju osim da usporav kretanje. A izostaje smanjenje populacije. Nema selekcije.

Dajem primer "rešenja" koje je izgleda univerzalno: U dugom roku ispoljiće se pravilnosti koje predviđa teorija (teorija/paradigma koja je ispravna dobrim delom zato što nije proverljiva u "kratkom roku"). Možemo pretpostaviti da ćeš Ti čitalac ovog teksta biti predsednik SAD-a. Dalje, možemo planirati da to bude u nekom dugom roku mereno vremenom postojanja neše planete. Priznaćete sada deluje verovatnije. U čemu je problem? Dugi rok je duži od vremena koje će te vi provesti u ovoj "podeli zanimanja" na zemlji. Slično ovome ali sa znatno manjom verovatnoćom atomi ce slučajnom kombinacijom prerasti u organsku materiju koja će početi posle izvesnog vremena da se menja, da se samoorganizuje. E sada između atoma i samoorganizujuće materije na snazi je matematička verovatnoća i ona kaže da je takav ishod izuzetno malo verovatan.

O paradigmi kao pojmu hocu da napišem par rečenica kako bi pokazao da to što ne zastupam Darvinovu evoluciju u izvornom obliku ne znači da zastupam kreacionizam (božansku intervenciju). Radi se, čini mi se, o nečem drugom. Ako recimo pretpostavimo da hoćete da dođete do određenog mesta u Inđiji a zbog štamparske greške u prodavnici kupite mapu Pazove na kojoj piše da je mapa Inđije. Bez obzira koliko se trudili da dođete na mesto koje želite u tome nećete uspeti. Oni koji se više trude u ovom slučaju samo će uz znatne napore praviti smisaone šavove tamo gde ih nema i doći na pogrešno mesto brže. Ovo je primer pogrešne paradigme, oslanjanja na generalnu ideju/mapu/postavku/paradigmu koja nije u stanju da pruži rešenja za problem. Neophodno je ili napuštanje ili prilagođavanje paradigme, proširenje kako bi obuhvatila širi skup problema.

Dalje, teorija evolucije ili teorija gravitacije nude rešenja za klasu problema. Za onu klasu problema koju su sposobne da obuhvate. Teorija gravitacije je dopunjena teorijom relativnosti.Po teoriji gravitacije planete održavaju poredak uzajamnim privlačenjem koje je izazvano njihovim masama. Teorija relativnosti kaže da planete svojim masama zakrivljuju prostor-vreme i prave putanje. Isto će se desiti i teoriji relativnosti kada se formuliše teorije koja objedinjuje objašnjenja ponašenja izuzetno malog subatomskog nivoa (kvantna mehanika) i ponašanja kosmičkih tela ogromne mase koja krive prostor i vreme (teorija relativnosti).Za ovakvu teoriju već postoji naziv. Zvaće se teorija o svemu. Ovakvu sudbinu vidim i teoriji evolucije kao i svakom društvenom sistemu pa i modernoj demokratiji. Evolucija evolucije, prilagođavanje demokratije.


Za mene, budućnost demokratije bez obzira na to da li će ona nastaviti da se razvija u pravcu stvaranja privida participacije širokih narodnih masa u vršenju vlasti (ovo mi se čini kao verovatan korak) ili će budući socijalni sistemi pokušati da napuste ideju jedan čovek - jedan glas (bilo je ovakvih ideja i ranije sa raznim kriterijumima kvalifikacije za pravo glasa), biće značejno afektirana globalizacijom. Pod pretpostavkom jednog univerzalnog jezika, individualizma i potrošačke kulture, ljudi će u manjoj meri doživljavati neki socijalni sistem kao svoj. Manje će biti vezani za svoju državu. Njihovo trenutno okruženje biće samo jednan od mnogo sličnih poredaka. Granice će biti porozne, dobrim delom zato što je mobilnost zahtev moderne ekonomije, potreba globalizacije. Kretanje robe, kapitala i ljudi se realizuje redom kojim je i napisano. Za sada granice su najporoznije kada su tokovi robe u pitanju. Ali i ovo će se menjati. Tehnologija je već dostupna. Danas su ljudi sposobni da budu informisani o ugovoru na koji pristaju pristupanjem nekom sistemu. Biće svesni koristi kao i ograničeja svojih sloboda. Biće svesni uslova i biće u stanju da napuste jedan a nasele drugi socijalni sistem a ovo će biti signal demokratiji zemlje "izvoznice". Kretanjem će glasati i birati za njih najprivlačnije socijalne sredine. Socijalne sredine koje će imati najbolje uslove za realizaciju individualnih sposobnosti "glasača".

Ovo nije konacna verzija teksta.