Najavio sam tekst o konceptu minimalne države. Ali od najave do objave prošlo je više vremena nego što je potrebno da se bolje upoznam sa temom koja je i filozofska, više vremena nego što je bilo potrebno za pisanje teksta. Deo koncepta kojem najviše priliči da ovde bude spomenut je deo koji se odnosi na regulaciju ili preciznije deregulaciju privrede. Na državi je po ovom konceptu da obezbedi stabilnu valutu i spreči formiranje monopola. Sve ostalo će bolje rešiti tržisni mehanizmi. U poslednje vreme mi je često sugerisan ovakav model što kroz razgovore ili tekstove ljudi za koje verujem da su potvrđeni u svojoj delatnosti. Zato moja najava ovog teksta. E, sad o kašnjenju. Ovu ideju nisam uspeo da usvojim, da u nju verujem.
I oni koji su najglasniji u odbrani ličnih sloboda, oni koji ličnim slobodama podređuju sve drugo ne uspevaju da ospore da je (državni) monopol sile potreban da bi se ljudi ponašali miroljubivo. Tako da svaki sistem treba da prihvati da je sloboda jednog čoveka ograničena slobodom drugog. Minimalna država ovo uzima u obzir i kaže da interna i eksterna bezbednost kao i poštovanje ugovora ostaju državna odgovornost. Ali da li će i u kojim slučajevim tržišni mehanizam biti najbolji regulator privrednih kretanja? Ili bolje pitanje. Da li to što u većini slučajeva, i u uslovima manjih fluktuacija, tržište najbolje alocira resurse znači da drugi mehanizmi nisu potrebni? Da li su stabilna valuta i konkurentna privreda garant dugoročno održivog privrednog rasta? Izgleda da nisu.
"Kriza bankarstva tridesetih godina prošlog veka pokazala je da neregulisana finansiska tržišta bez nadzora suviše lako mogu da dožive katastrofalan sunovrat."
Piše Paul Krugman i prepoznaje sličnosti sa sadašnjim stanjem u SAD. Dakle do krize, u SAD danas, nije došlo zato što se država previše mešala u privredu. Dalje on piše o uspešnim inicijativama Wall Street-a da izmeni propise koji ograničavaju rizik i umanjuju profit. O stvaranju "bankarskog sistema u senci" kako bi se zaobišla bezbednosna regulativa banaka. O prednostima ovog sistema u smislu manje regulisanosti istog propisima i njegove sposobnosti da ponudi povoljnije usluge. Naravno i o posledicama deregulacije. Primer SAD-a uzimam "samo" zato što je najbolje dokumentovan i primer najuticajnije zemlje sveta. Da li bi primenom koncepta minimalne države SAD izbegle krizu i da li bi primena u ovom momentu doprinela rešenju. Ne bi, pošto je nešto slično pokušano tridesetih i nije dovelo do željenog efekta. Sada FED pozajmljuje bankama novac da ne bi došlo do kolapsa bankarskog sistema kakav se desio tridesetih. Do kolapsa je tada došlo kada su istovremeno mnogi pokušali da povuku svoje depozite. Banke su bankrotirale pošto nisu mogle toliko brzo da dugoročno plasirana sredstava pretvore u likvidna i isplate depozite.
Za mene, koncept minimalne države nije rešenje.
Neki od zagovornika ovog koncepta su Milton Friedman i Francis Fukuyama. Između ostalih, Oni su i razlog mog interesovanja za temu ali jednostavno nisam uspeo da poverujem u funkcionalnost koncepta. O prvom je već pisano ali sam propustio da spomenem da je bio Nobelovac. Drugog ću citirati (piše o kraju istorije kao konačnoj pobedi zapadnog globalizma i konzumerizma).
"What we may be witnessing is not just the end of the Cold War, or the passing of a particular period of post-war history, but the end of history as such... That is, the end point of mankind's ideological evolution and the universalization of Western liberal democracy as the final form of human government."
No comments:
Post a Comment