Nužno je ružno

Narodna banka Srbije pokušava da utiče na usporavanje rast cena povećanjem kamatnih stopa u ovim povoljnim uslovima kursa.

Ajmo redom. Narodna banka Srbije povećava referentnu kamatnu stopu (signalizirajuću kamatnu stopu) za 3 procentna poena, sa sadašnjih 11,5 na 14,5 odsto. Između ostalog od ove mere se očekuje da će povećati kamatne stope po kojima banke odobravaju kredite u zemlji. Skuplji krediti biće manje atraktivni i ređe korišćeni. Samo najprofitabilnijim projektima, koji su u stanju da podnesu trošak finansiranja, biće odobreni krediti. Ovako bi trebalo da bude. Ali rezerve postoje i kod protagonista mere. Velika konkurencija u bankarskom sektoru može da dovede do neznatnih povećanja kamatnih stopa banaka. A na odluku ljudi da se zaduže ova mera ne mora da ima presudan značaj pa sve i da krediti poskupe. Ovim se pokušava smanjiti količina novca u opticaju zatim odložiti potrošnja a tim usporiti rast cena. Kakve veze sa ovim ima kurs? Manje dinara u opticaju,manja ponuda ista tražnja za dinarom, veća vrednost dinara u odnosu na druge valute, niži kurs. Ova restriktivna monetarna politika vodi jačenju dinara i zaustavljanju rasta kursa.

Ako se scenario NBS ostvari do značajnog rasta cena neće doći. Pored ove NBS ima i druge mere na raspolaganju. Negativni efeka je usporavanje privrednog rasta. Nema mnogo opravdanja da rast javne potrošnje (naravno da je i politički rizik faktor ali nemam nameru da pišem o politici) dovodi do toga da se usporava privreda kako bi se usporio rast cena. Zato i naslov. Monetarne mere su na mestu ali one ne smeju biti jedine. Fiskalne mere su potrebne za dugoročno rešenje (i stabilna valuta i privredni rast). Koncept minimalne države je interesantan predlog. Uz prilagođavanja za tranzicione, postkonfliktne uslove. Koncept sa ne toliko strogim tumačenjem opsega funkcija minimalne države liči mi na dobar putokaz (o ovom možda više kasnije, tada bi tekst naslovio pareto optimalna minimalna država). Ali i ovde je politička volja uslov.