Brutalni optimizam

Da postoji drugi put bilo bi lakše. Oni koji u slobodnom kretanju ljudi, robe i kapitala vide perspektivu smisla (EU), a tu brojim i sebe, imaju ozbiljnih problema da održe doslednost mišljenja posle svega što se dogodilo i što se izgleda samo nama dešava.

Ranije su se zapadni prijatelji trudili da nam bar podare namesničku vladu. Da među Srbljem izaberu one sa kojima će radije "sarađivati". Ali sada izgleda da im više nije stalo. Posle svega se postavlja pitanje kako okruženju izaći u susret? Kako im ugoditi? Da li pripajanjem Zapadnog Srema Hrvatskoj? To bi nas možda približilo Vatikanu. Da li povratkom paganstvu? Pošto se ovako ne postupa prema hrišćanskom narodu. Da li lansiranjem krilatica tipa "Kosovo entity without identity"? Da izađemo u susret onima koji od nas prave izuzetak, da sami kazemo da ne postoji istorisko pravo na Kosovo, da u njega nije ulagano. Da i ako jeste nekada neko tamo zidao manastire i elektrocentrale mi ne nosimo ludačku košulju tradicije i da smo spremni da sa novim blokadama na lična primanja pomognemo demokratski izabranu vladu najumerenijih muslimana (ovo o njima pišu ino elektronski mediji). Da kao u hazarskoj državi uvedemo zakone da kroz našu administraciju Srbi napreduju sporije od ostalih. Da oni koji su rođeni ispod vetra čekaju da zvanja izgube značaj ili da budu podeljena drugima. Da oni koji su rođeni iznad vetra to jest dolaze u zemlju sa raznih strana donose rešenja a da mi sami napravimo stakleni plafon, da prihvatimo da je izostanak prohodnosti kroz institucije sistema za narod ispod vetra poželjno stanje. Da budemo bezimene zanatlije, srećne životinje...