Zašto malo zgužvanog papira možete da razmenite za bilo koju robu? Šta stoji iza vrednosti valuta najrazvijenijih zemalja sveta a šta iza valuta ZUR (zemalja u razvoju) kakva je naša? Zašto dinar ne vredi više u odnosu na druge valute? Zašto dinar ne vredi manje nego sada?
Zasto malo zgužvanog papira možete da razmenite za bilo koju robu?
Komadi hartije imaju vrednost jer svako misli da imaju vrednost. Ljudi su spremni da prihvate sve neizvesnosti koje posedovanje hartija od vrednosti sa sobom nosi zato što postojanje robe u kojoj sve druge robe izražavaju svoju vrednost za njenog imaoca donosi korist koja prevazilazi realan rizik posedovanja novca.
Šta stoji iza vrednosti valuta najrazvijenijih zemalja sveta?
Euro, dolar ili dinar su instrumenti monetarne politike zemlje emitenta. Njihova vrednost se utvrđuje odnosom ponude i tražnje ali ovo nam u suštini govori jako malo. Da li to što vrednost dolara u odnosu na euro opada znači da se privreda SAD nalazi u recesiji ili da je privreda EU na vrhu privrednog ciklusa? Da li znači to da je tražnja za eurom veca od dolarske tražnje? Ne (naravno uslovno a sledi i objašnjenje).
U ekonomiji jako je malo prilika da se bude isključiv, da se sa sigurnošću tvrdi da je u formiranju ličnog mišljenja svaki faktor uzet u obzir. Ja ću uraditi suprotno. Tvrdim da svi faktori nisu uzeti u obzir. Ovo nije tekst udžbenika i ja nisam obavezan da ponudim ekonomsku teoriju oko koje vlada akademska saglasnost. Ovde su izneti lični pogledi. I spreman sam da stojim iza svake svoje reči ali samo u tom trenutku i pod tadašnjim okolnostima. One koji u ovome vide bilo kakav problem uputio bi na druge izvore.
U konkretnom slučaju radi se o tome sto FED (Američki ekvivalent naše centralne banke. Sa razlikom što u slučaju FED-a postoji sistem centralnih banaka) pokušava da promenom monetarne politike utiče na "peglanje" platnog bilansa (veci uvoz od izvoza i veci odliv kapitala od priliva,u odnosima sa nekim zemljama). Ovo pokušava da ostvari tako što će kredite učiniti jeftinijim (smanjiti kamatne stope na koje direktno utiče a preko njih uticati na ukupan nivo kamatnih stopa u SAD). Ovo za rezultat ima veću ponudu novca u ovom slučaju dolara. Specifičnost valuta najrazvijenijih zemalja je u tome sto su one tzv. valute nosioci razmene i rezervne valute drugim zemljama. Odnosno one su opšte prihvaćene i ukoliko na primer neko iz Gvatamale sa njihovom nacionalnom valutom kecal hoce da kupi proizvod iz Izraela (šekel) on ce prvo zameniti kecal za dolar, pošto će mnogo lakše naći kupca spremnog da mu za kecal da dolarsku protuvrednost a zatim će dolar menjati za šekel sa kojim će kupiti željenu robu. Ovaj mehanizam pokazuje da količina valute nosioca razmene (u ovom slučaju dolara) utiče na razmenske odnose mnogih valuta. Veća ponuda dolara u SAD, kao što iz prethodnog proizilazi, znači veću ponudu dolara u celom svetu. Cilj FED-a je bio da se obori vrednost dolara u odnosu na druge valute da bi roba iz SAD mogla da se kupi za manju količinu druge valute, odnosno da američka roba bude jeftinija kupcima iz inostranstva kao bi se popravio odnos izvoz/uvoz.U cilju većeg upošljavanja sopstvene privrede delom supstitucijom sada skupljeg uvoza i povećanjem izvoza koji je sada izrazen u nekoj drugoj valuti košta manje. Sve do sada napisano govori o tome kako se uz postojece odnose razmena odvija ali ne i kako su ti odnosi uspostavljeni. Šta je dovelo do takve uloge dolara i zašto do danas zadržava iste pozicije. Od Drugog svetskog rata SAD su imale znatnu korist pošto su za vreme rata potpuno uposlili svoju privredu trgovinom sa saveznicima a posle rata kao neoštećena privreda ratnim razaranjem koje se najvećim delom desilo na tlu Evrope oni odobravaju kredite širom sveta. Tada se veliki broj zemalja zaduzuje u dolarima. Dolarom se kupovala američka roba koja je kako smo naveli bila rezultat neoštećene i potpuno uposlene privrede za vreme rata. Uspostavljeni zlatni standard u medjunarodnoj razmeni samo potvrđuje dominaciju dolara. Zlatni standard u suštini uvodi dolar kao globalnu valutu koja ima zlatnu podlogu u punoj svojoj vrednosti. Ovo je značilo da se 1,5 dolara (otprilike) može zameniti za jedan gram zlata. Ovaj odnos se vremenom menjao delom i zbog potreba drugih zemalja da budu likvidne. Posle Drugog svjetskog rata Bretton Woods ugovorom određeno je da će vrednost svih ostalih valuta biti merena vrednošću dolara, i tako su i ostale valute indirektno povezane sa zlatnim standardom. Kada je zlatni standard napušten zato što SAD nisu bile u stanju da garantuju zamenu dolara za zlato u utvrđenom odnosu (a ovo se desilo zato što je FED emitovao više novca nego što je bila njegova zlatna podloga) dolar je zadrzao svoju poziciju valute nosioca razmene (rezervne valute). Zašto? Jedno od dobrih obrazloženja je da iza vrednosti svake valute stoji privrede date zemlje odnosno robe koje ta privreda proizvodi i koje se za tu valutu mogu kupiti. Dakle prihvaćenost jedne valute je usolovljena prihvaćenošću njenih roba. Ovde bi dodao da je vojna snaga vrlo bitan faktor. Vojna snaga garantuje sposobnost raspolaganja resursima kao što je nafta. Odavde nije teško pretpostaviti zašto se cena nafte najčešće izražava u dolarima. Dakle čini se da su razlozi za prihvatanje valuta nosioca razmene čisto praktične prirode a da su razlozi za prihvatanje tačno određenih valuta za nosioce razmene (dolar,euro...) robe tih zemalja, vojna snaga i ovim uslovljeno raspolaganje nad osnovnim resursima. Zato mi se i čini nategnuta pretpostavka da evropska ekonomija može da se razvije u jednako snažnog konkurenta SAD-u uzevši u obzir da se za oružane intervencije oslanja na NATO (koji je projekat SAD-a).
Šta stoji iza vrednosti valuta zemalja u razvoju. Zašto dinar ne vredi više u odnosu na druge valute? Zašto dinar ne vredi manje nego sada?
Tekst koji je prethodio trebao je da pokaže kako monetarne mere u zemljama koje su emitenti valuta nosioca razmene odnosno rezervnih valuta utiču na monetarna i ekonomska, realna kretanja i van granica zemlje emitenta. Prednosti ovakvog položaja su što unutrašnje probleme ove zemlje mogu jednim delom rešiti i njihovim izvozom preko svojih granica. Kao što je skoro i pokušano u slučaju SAD-a. Pokušali su da prilagođavanjem kamatnih stopa koje zatim dovodi i do prilagođavanja kursa reše probleme platnog bilansa. Odnosno probali su da reše problem prevelikog uvoza koji je stvarao deficit platnog bilansa tako što su punudili jeftinije kredite u nadi da će doći do proizvodnje koja će supstituisati uvoznu robu ili bar da će doći do smanjenja vrednosti domaće valute. Smanjenje vrednosti domaće valute stimuliše izvoz(objašnjeno iznad) a destimuliše uvoz, za istu uvoznu robu sada treba dati više dolara. Ovo je bio pokušaj izbegavanja recesije u SAD. Pišem pokušaj pošto su izgleda očekivani rezultati izostali. Ali to ne znači da se efekti monetarnih mera nisu preneli i van granica. Na mnogim berzama u svetu su se osetile posledice tzv. kreditne krize. Povoljniji krediti su povlačeni i ulagani u manje profitabilne projekte širom sveta što je bilo prihvatljivo zbog manjih finansiskih troškova investiranja. Problem se izgleda javio kada se ispostavilo da se nije investiralo dovoljno selektivno, da neki projekti nisu bili u stanju da pruže zadovoljavajući profit. Zatim počinje povlačenje investitora i napuštanje projekata. Posledice ovakvih poteza su i psihološke i lančane.
Monetarne mere koje stoje na raspolaganju zemljma koje nisu najznačajniji igrači na globalnom tržištu, a posebno zemljama u razvoju su ograničene. Spoljnji uticaji su značajan faktor koji je za većinu zemalja datost. Iza vrednosti valuta ovih zemalja takođe stoji njihova proizvodnja, produktivnost, robe. Ove zemlje kako bi obezbedile svoju spoljnju likvidnost, stvorili povoljnu investicionu klimu i kompenzovali ciklična kretajna u svojoj i svetskoj privredi formiraju devizne rezerve. Vrednost naše valute u odnosu na druge valute odnosno kurs dinara u velikoj meri je uslovljen količinom stranih ulaganja koja su proteklih godina činila značajan deo kapitalnog priliva. Ovim bi objasnio prethodna jačanja dinara. Centralna banka brani kurs kada proceni da su fluktuacije privremene i da ne pretstavljaju dugoročni trend. Ili bi ovako trebalo da bude. Istina je čini mi se malo drugačija ali o tome kasnije. Političke prilike su u našem slučaju razumljivo izuzetno značajne pošto smo zemlja koja u velikoj meri zavisi od budućih stranih ulaganja a pri tome smo i opterećeni dospelim zaduženjima. Naši problem je takođe i deficit platnog bilansa. Pitanje se dalje nameće zašto ne pokušati sa prilagođavanjem kursa da rešimo probleme platnog bilansa kao i dublje probleme izvozne konkurentnosti? Smanjenje vrednosti domaće valute dovelo bi do pojeftinjenja naših proizvoda u inostranstvu i stimulisalo izvoz. Ali mi smo zemlja koja je značajno zadužena u inostranstvu. Devalvacijom mi bi učinili i servisiranje inostranih kredita koji dospevaju skupljim. Dodatno bi opteretili privredu dugovanjima. Takođe interni rast cena (inflacija) bi se vrlo brzo prilagodio promeni kursa.
No comments:
Post a Comment